Zaključci konferencije o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou

Konferencija „Rodna ravnopravnost na lokalnom nivou“ održana je 18. maja 2017. godine u Beogradu u organizaciji Stalne konferencije gradova i opština, a u okviru programa „Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu ka EU – Druga faza“ koji finansira Vlada Švedske. Na konferenciji su učestvovale 124 predstavnice i predstavnika lokalnih tela za rodnu ravnopravnost ili zaposleni zaduženi za pitanja rodne ravnopravnosti u 51 lokalnoj samoupravi u Srbiji.

Konferencija je bila organizovana u dva dinamična i interaktivna panela sa mnogo pitanja i komentara iz publike. Na prvom panelu koji je bio posvećen primeni nacionalnih dokumenata i Evropske povelje o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou, govorile su:

  • Džejmi Džast – koordinatorka CEMR Opservatorije za primenu Povelje
  • Biljana Popović – predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost, Prokuplje
  • Klara Danilović – sekretarka Odbora za urbanizam, SKGO
  • Milana Rikanović – šefica kancelarije UN Women u Srbiji
  • Biljana Maletin – koautorka Vodiča za izradu LAP za primenu Povelje (OEBS Misija u Srbiji)

Tema drugog panela bili su lokalni mehanizmi za rodnu ravnopravnost, a u razgovoru su učestvovale:

  • Branka Drašković – savetnica predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost (Vlada Republike Srbije)
  • Andrea Špehar – profesorka i istraživačica na Univerzitetu u Geteburgu
  • Milica Todorović – predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost, Pančevo
  • Višnja Baćanović – nezavisna konsultantkinja za uvođenje rodne perspektive

Nakon izlaganja panelistkinja i diskusije učesnica i učesnika, sumirani su sledeći zaključci konferencije:

  • Da se na lokalnom nivou efikasnije koriste raspoloživi propisi, resursi i vidovi podrške. Naime,  zakonske obaveze su dovoljna argumentacija da pitanja rodne ravnopravnosti budu na dnevnom redu, a u lokalnim samoupravama koje su usvojile Evropsku povelju i ona daje dobar politički okvir i pruža pomoć u radu. Takođe, na raspologanju je i Alat za samoprocenu mehanizama za rodnu ravnopravnost koji je razvijen uz podršku Misije OEBS, a zahvaljujući SKGO dostupan je i putem interneta. Nedavno je objavljen Vodič za izradu akcionog plana rodne ravnopravnosti (Misija OEBS), a postoji i Nacionalni akcioni plan – kao okvir za rad lokalnih tela. Nadalje, SKGO je pokrenula e-Mrežu kao sredstvo horizontalne komunikacije, a dostupni su mnogi sajtovi i brojni drugi resursi.
  • Da se rodna ravnopravnost ne izoluje iz svakodnevnih, važnih tema (ekonomski razvoj, investicije, infrastruktura, subvencije, itd.).
  • Lokalni mehanizmi za rodnu ravnopravnost ne bi smeli da se samoizoluju, već je neophodno da sarađuju međusobno (regionalno), sa lokalnim organizacijama civilnog društva i različitim sektorima/odeljenjima unutar lokalne samouprave.
  • Da se iz lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost ne isključuju predstavnici/ce manjinskih stranaka kao i nekadašnji nosioci aktivnosti, jer se u suprotnom rasipaju resursi uloženi u edukaciju i razvijanje kapaciteta.
  • Lokalni mehanizmi za rodnu ravnopravnost imaju odgovornost da dokumentuju svoj rad, prikupljaju podatke i izveštavaju (skupštinu, veće, lokalnu zajednicu i institucijamu na nacionalnom/pokrajinskom nivou itd.) kako kako bi se pratili rezultati rodnih politika, osmišljavale korektivne aktivnosti, kreiralo znanje i dokumentovala istorija.
  • Nije dovoljno da se pitanjima rodne ravnopravnosti bavi administracija, već je neophodan angažman političkih partija – političko problematizovanje teme i odgovornost čitavih partija (a ne samo političarki) prema biračima.
  • Shvatanje teme rodne ravnopravnosti treba da se proširi iz okvira učešća žena u javnom i političkom životu. Neophodan je razvojni pristup i vizija drušva kome težimo u svim aspektima privatnog, javnog i političkog života. Integrisanje rodne perspektive u urbanističko planiranje je pravi primer kako se temom možemo baviti na inovativan način.
  • Umesto bavljenja samo ženama, ciljna grupa mora da se proširi i na muškarce i različite društvene kategorije, u odnosu na brojne identitete: uzrast, ranjivost, seksualnost, nacionalna i verska pripadnost itd.
  • Rodna ravnopravnost nije samo žensko pitanje i samo ženski posao. Neophodno je učešće muškaraca u radu lokalnih tela za rodnu ravnpravnost.
  • Rodna ravnopravnost je razvojno pitanje. Da bi se ostvarila vizija ravnopravnog društva, neophodna su ulaganja i nije održivo finansiranje samo iz donatorskih sredstava. Ključno pitanje je šta su prioriteti za finansiranje, ko o njima odlučuje i na koji način. Najizvesnija procedura kreiranja i donošenja odluke jeste procedura izrade i usvajanja budžeta, te je u nju najvažnije integrisati rodnu perspektviu (u sladu sa odredbama Zakona o budžetskom sistemu), ne gubeći iz vida suštinsko pitanje: kakvi su efekti realizacije budžeta na žene i muškarce, dečake i devojčice, različite društvene kategorije.
  • Usklađivanje poslovnog i porodičnog života je strateško političko pitanje aktuelno na niovu Evropske unije. Ulaganje u usluge brige o deci, starima i bolesnim članovima porodicem, u evropskom kontekstu pokazalo se kao ključno kako za veći natalitet, tako i za veći doprinos žena u ekonomskoj sferi.

Preuzeto sa : www.skgo.org

Najnovije vesti