Ove godine u Srbiji 20 žena stradalo zbog nasilja u porodici – rizik manji samo uz veću podršku države

Nasilje u porodici bilo je povod javnog slušanja koje je juče održano u Pančevu. Akteri u sistemu zaštite žrtava nasilja ali i prevenciji, kao i odbornici skupštine grada Pančeva pa i građani učestvovali su javno slušanju koje je organizovano u saradnji sa Narodnom skupštinom Republike Srbije.

Kako se moglo čuti od početka godine u Srbiji je ubijeno 20 žena žrtva nasilja u porodici i parnerskog nasilja, a 2016. godine bilo je 33 žena žrtava a 2015. – 35 žena je u Srbiji bilo žrtava femicida. Od početka avgusta primenjuje se novo zakonsko rešenje koje uključuje bržu reakciju MUP-a i pravosudnih organa na nasilje u porodici. Na javnom slušanju izneti su podaci da je za 11 meseci MUP imao 23.000 hitnih intervencija. Bilo je više od  18,3 hiljada policijskih mera protiv nasilnika u porodici, od toga 3.409 mera udaljenja iz stana.

Kako se moglo čuti, od 20 žena koje su ubijene ove godine 9 ih se prethodno obraćalo za pomoć zbog nasilja u porodici instancama pravnog sistema u Srbiji. Ranijih godina taj procenat kretao se oko 40 odsto.

Prema iznetim podacima tokom 2016. godine tužilaštva u Srbiji odbacila su više od 64 odsto krivičnih prijava zbog nasilja u porodici. A najčešće zato što su žene žrtve obile da se priključe gonjenju. Tokom 2016 bilo 7244 krivične prijave, a bilo 2386 optuženja odnosno 2065 osuđenja. Gledajući po kaznama bilo je 1301 uslovna osuda, 620 zatvorskih  i 17 novčanih kazni.

Sa skupa je upozoreno da je nasilje u porodici ciklično, i da posle prve reakcije države na osnovu podnete prijave, i izricanja hitnih mera, dolazi do nove agresivnosti nasilnika. Pa je jedno od mišljenja bilo da bi trebalo češće nasilnike zadržavati u pritvoru što bi im pokazalo silu države.

Značajno bi situaciju poboljšalo i uvođenje nacionalnog  SOS telefona , kao i  jačanje ženskog nevladinog sektora koji ima iskustva u radu sa ženama žrtvama nasilja, odnosno stvaranje više mogućnosti i pomoći za ekonomsko osamostaljivanje žena žrtava nasilja. Takođe se smatra da bi trebalo povećati broj mesta u Sigurnim kućama kao i otvaranje posebnih kriznih centara za žrtve seksualnog nasilja.

Bilo je i zalaganja da se pojača rad sudova i tužilaštava, da pritvori budu češći a da tužilaštva nastave da gone iako oštećene žrtve odustanu od krivičnog gonjenja nasilnika. Istaknut je i značaj edukacije dece i mladih po školama, kao i značaj ideje da ministarstvo zdravlja uvede protokole za nadzora nad nasilnicima i kad oni napuste zdravstvene ustanove. Odnosno da se vodi stroža evidencija nasilnika.

https://013info.rs

Najnovije vesti