Borba za prava i dalje traje

Rezultati istraživanja o odnosu građana i građanki prema diskriminaciji pokazuju da su žene i dalje jedna od najdiskriminisanijih populacija u Srbiji

Žene u našem društvu i dalje nisu ravnopravne u brojnim segmentima društvenog života, a diskriminacija je najočiglednija na tržištu rada, u oblasti zdravstva i zbog porodičnog i bračnog statusa, zaključak je Brankice Janković, Poverenice za zaštitu ranopravnosti.

Kako stoji u saopštenju Poverenice za zaštitu ranopravnosti u posebno nepovoljnom položaju su žene prilikom zapošljavanja, trudnice i porodilje, kao i žene iz marginalizovanih grupa koje su izložene riziku od višestruke diskriminacije – Romkinje, žene sa invaliditetom, starije žene iz ruralnih područja. Ona dodaje da zabrinjava podatak da je u prva dva meseca ove godine šest žena ubijeno u porodičnom i partnerskom nasilju, koje predstavlja najdrastičniji vid kršenja ženskih ljudskih prava.

Prema broju podnetih pritužbi Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, pol kao osnov za diskriminaciju i dalje je u vrhu, a rezultati poslednjeg istraživanja o odnosu građana i građanki prema diskriminaciji, pokazuju da su žene i dalje jedna od najdiskriminisanijih populacija u Srbiji.

Zbog svega toga Dan žena, 8. mart, idelana je prilika za podsećanje da žene ni posle skoro 110 godina od kada su nakon velikih protesta, dobile pravo na rad, a nešto kasnije i pravo glasa ne uživaju prava koja im pripadaju. Iako danas na papiru pripadnice ženskog pola imaju više prava, svedoci smo da se ona u praksi krše i da je potrebno još mnogo toga do pune ravnopravnosti.

Osim na poslu žene su neravnopravne i kod kuće. Prosečna žena dnevno potroši 4,36 sati na takozvani neplaćeni rad, koji ukljujučuje kućne poslove i brigu o deci i starijima, dok muškarci u proseku troše dva sat i jedan minut.

Milica Todorivić, predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost Skupštine Grada Pančeva, koja se kao političarka bavi temom rodne ravnopravnosti već više od 16 godina, ocenjuje za naš portal da je neophodno menjati svest političara i političarki kako bi se rodne politike na pravi način uvele u javne politike.

Ona smatra da Srbija ima izvanredno postavljen zakonski okvir, koji štiti žene od nasilja, omogućava pravo na rad, porodični zakon koji određuju šta su prava i obaveze, ustav… Međutim, prema njenim rečima problem je u sprovođenju zakona.

„Zakon o rodnoj ravnopravnosti donet 2009. godine je postavio standarde, a novi Zakon o rodnom budžetiranju koji predviđa je rodno izbalansirano budžetiranje je od suštinske važnosti za ovu temu. Do 2020. godine sve lokalne samouprave će morati da u sve svoje programe i budžete uključe rodnu komponentu, što će umnogome doprineti da se prepoznaju potrebe žena i da se one zadovoljavaju“,

kaže Milica Todorović.

Foto: www.wikimedia.org

Budžet Grada Pančeva jeste rodno izbalansiran i uključuje programe koje su namenjene ženema. Reč je o zdravstvenoj zaštiti koju one imaju u naseljenim mestima, gde jednom nedeljno dolaze ginekolog i pedijatar, besplatna rekreacija za žene u letnjem, a od ove godine i u zimskom periodu, a izdvojena su i sredstva za razvoj ženskog preduzetništva.

Ipak, kako ocenjuje naša sagovornica, žene danas nisu ravnopravne ni u politici, ni u partijama. U upravnim i nadzornim odborima, kao i u Skuštini grada poštuje se broj od 30 odsto žena, ali se dame retko mogu videti na rukovodećim mestima.

Milica Todorović napominje da se još mora raditi na zaštiti žena od nasilja, na unapređivanju položaja žena sa sela i invalidkinja, koje su višestruko diskriminisane, kao i na ekonomskom osnaživanju.

Upravo tim temema se bavi i Savet za rodnu ravnopravnost, koji je prošle godine inicirao donošenje Akcionog plana za unapređenje položaja žena, a ove godine biće sačinjen i Akcioni plan za prevenciju i borbu protiv diskrimicaje, sa posebnim akcentom na zašititu LGBT populacije.

Naša sagovornica poručuje da je Savet za rodnu ravnopravnost otvoren za sve sugrađnke, koje mogu da se obrate članicama sa idejom, predlgom, kritikom, sugestijom, na imejl adresu rodnaravnopravnost@skupstina.pancevo.rs, a od nedavno je dostupan i sajt Saveta – http://savetzarodnuravnopravnost.rs/.

Povodom Međunarodnog dana žena, 8. marta, Savet za rodnu ravnopravnsot učestvuje na konferenciji koju organizuje Ženska parlamentarna mreža Skupštine AP Vojvodine.

Na pitanje kako se ona lično oseća danas kao žena Milica Todorović odgovora:

„Ne razmišaljam mnogo o tome. Bilo je dosta prepreka tokom mog dugogodišnjeg rada, a najveće su mi postavljale žene političrke, što nije dobro jer mi moramo da budemo saveznici. Jedino tako ćemo se izboriti za svoje mesto. Moja želja je da svojim primerom i istrajnošću podstaknem mlade žene da nastave da se bave temom rodne ravnopravnosti“.

Međunarodni dan žena se obeležava sveake godine 8. marta širom sveta. Tog dana se slave ekonomska, politička i društvena dostignuća pripadnica ženskog pola. Ideja da se obeležava međunarodni dan žena se prvi put pojavila početkom 20. veka u doba brze industrijalizacije i ekonomske ekspanzije koja je često dovodila do protesta zbog loših radnih uslova. Žene zaposlene u industriji odeće i tekstila su javno demonstrirale 8. marta 1857. u Njujorku zbog loših radnih uslova i niskih plata.

Protesti su se događali i sledećih godina, od kojih je najpoznatiji bio 1908. godine kada je 15.000 žena marširalo kroz Njujork tražeći kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa. Godine 1910. prva međunarodna ženska konferencija bila je održana u Kopenhagenu u organizaciji Socijalističke Internacionale te ustanovila ‘Međunarodni dan žena’ na predlog slavne nemačke socijalistkinje Klare Cetkin. Sledeće godine je Međunarodni dan žena je obeležilo preko milion ljudi u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj.

Danas u mnogim državama, pa i u našoj taj praznik izgubio je svoju ideološku osnovu i postao dan kada muškarci ženama poklanjaju pažnju i cveće. Ipak, Dan žena nosi i mnogo važniju poruku da žene treba podržavati svakog dana, u osvajanju slobode i ravnopravnosti.

Preuzeto sa: http://www.panpress.rs